foto: Marija i Boban Bogićević (privatna arhiva)
Jutro 15. oktobra u Užičkoj bolnici je bilo veselo, stigle su dve bebe tek rodjene, ali na putu do porodilišta. Jedna je iz Ivanjice rodjena u sanitetu Hitne pomoći, dok je druga maleni Vujadin Bogićević koga je majka Marija donela na svet ispred porodične kuće u centru Užica. Te noći ulogu lekara prilikom porođaja preuzeo je njen suprug Boban, jer nije bilo vremena da stignu do bolnice.
Mladi bračni par Bogićević svoju drugu radost očekivao je za 7 dana, što je potvrđeno i pregledom samo 12 sati ranije. Medjutim, Vujadinu se žurilo, pa je iznenadio i roditelje i lekare.
Marija je dva sata posle ponoći dobila bolove, za koje kaže da su je pratili tokom velikog dela trudnoće. Ipak, pred zoru, bolovi su bili toliko intezivni i jaki da su ona i suprug užurbano krenuli ka porodilištu.
„ Nije mogla lako da se kreće i ja sam otišao da probudim oca da nam pomogne. Međutim dok smo silazili niz stepenice Marija nije mogla dalje, porođaj je krenuo, tu na našim stepenicma, a mi nismo imali vremena ni za bolnicu ni za bilo šta. Morao sam da budem trezven i smiren jer su njih dvoje najbitniji u tom momentu“ Kaže za naš portal Boban Bogićević koji ovih dana sa sigurnošću može da ponese titulu najhrabrijeg tate i supruga u gradu na Đetinji.
foto: Marija i Boban Bogićević (privatna arhiva)
Boban, definitivno nije primer onih očeva koji u porođajnoj sali pružaju suprugi podršku, pa medicinsko osoblje ima pune ruke posla. Kako tvrdi u tom momentu bilo mu je važno samo da Mariji ništa ne bude, da ona ostane trezvena i da beba na ovaj svet stigne nepovređena.
U tome su bili tim, Marija nije imala vremena za anesteziju za bezbolni porođaj, lekar je bio daleko, a kako kaže o bolovima nije ni razmišljala.
„Meni je i prvi porođaj bio lak ali nisam mogla ni da predpostavim da će sve da se odvija tako brzo. U momentu kada sam osetila da je porođaj krenuo i da ne mogu dalje, nisam imala izbora. Samo mi je jedno bilo u glavi ,na stepenicama smo, važno je da suprug odreaguje kako treba i da beba ne padne“
Na pitanje da li je majka paničila, Boban kroz osmeh kaže „ Nije se čula“
„Sve se desilo u nekih dvadeset minuta i Vujadin mi je bio u naručju, snašao sam se da ga oslobodim pupčane vrpce i da ga okrenem glavom na dole da se ne zagrcne, a onda je usledio i prvi plač“
Oboje su bili dobro, a Boban je bio prvi koji je uzeo njihovog drugog sina u naručje. Tek tada su imali vremena da pozovu hitu pomoć koja je došla brzo i da se sa bebom prebace u bolnicu.
Nakon pregleda u bolnici je ustanovljeno da su i Marija i beba dobro, a posle 3 dana stariji sin Stevan je po prvi put video svog malenog brata.
Inače, o Bobanu su mediji već pisali, kao o malom dečaku u čije je dvorište za vreme NATO bombardovanja stigla razoružana raketa i kome je zanimacija bila da rasklapanje iste. Što ga je kasnije opredelilo i za životni poziv, postao je elektro inženjer. Međutim najlepši poziv je da bude suprug i tata , a hrabra Marija je srećna što iza svojih leđa ima tri dečaka koja će uvek da je čuvaju i brinu o njoj.
zapadne info
