Jadovnik je planinarima veoma dobro poznata planina zbog svojih atrakcija koje pruža. To su prvenstveno vodopadi kod Sopotnice i čuvene vodenice, treking kroz kanjon reke Mileševke kao i prema najvišem vrhu Katunić (1733 m), tradicionalni planinarski tabori, poseta Tičjem polju (selu iz bajke) i puno drugih raznovrsnih sadržaja počevši od onih skroz opuštajućih do onih koji podižu adrenalin na najviši nivo.

Na 15 kilometara od Prijepolja, na putu prema Crnoj Gori i do njega najlakše je stići nekim organizovanim prevozom. Ukoliko se ide vozom ili autobusom, onda je najbolje doći do sela Lučice pa onda odatle ili peške ili nekim lokalnim prevozom. Takođe je veoma isplativo za grupe da se jednostavno iz Prijepolja uzme neko taksi vozilo kojim bi se prevezli do gore.

Najpoznatiji predeo na ovoj planini svakako je Sopotnica jer je na najidealnijem mestu, a tu se nalaze i najbolji smeštajni kapaciteti. Postoji planinarski dom koji se nalazi odmah pored škole i koji je dosta posećen tokom svih sezona, a takođe se može naći i veoma dobar smeštaj u okolnim kućama uključujući i konzumiranje njihovih lokalnih gastronomskih specijaliteta.

Na planinarsku turu obično se kreće od Učine kuće, ali tura se može započeti i od Planinarskog doma. 

Jadovnik je planina neverovatne lepote. U svojim nedrima krije dragulj prirode,zaštićeno prirodno dobro,reku koja od svog izvora očarava lepotom,reku Sopotnicu. Jadovnik je planina u jugozapadnoj Srbiji,na obodu Pešterske visoravni.Planina Jadovnik ima relativno zaravljen vrh,koji je pokriven mirisnim livadama i pašnjacima. Najviši vrh je Katunić (1734mnv). Obronci planine Jadovnik bajkovito su pokriveni
gustom smrečevom i bukovom šumom nad kojom obleće njihov čuvar Beloglavi Sup. Prosečna visina planine Jadovnik je 1500mnv. Šapat njene prirode predstavlja idealnu destinaciju za planinarenje i pešačenje.

Uprkos tome što se na padinama Jadovnika nalazi mnoštvo prirodnih i istorijskih znamenitosti (kao što su slapovi Sopotnice, kanjon reke Mileševke i manastir Mileševa), sama planina čak ni među ljubiteljima prirode nije poznata koliko zaslužuje, o široj javnosti i da ne govorimo.

Za razliku od prosečnog planinskog ultramaratona koji čini niz povezanih uspona i silazaka, ovogodišnja jadovnička staza duga 63 kilometra zapravo predstavlja jedan uspon – iz centra Prijepolja na najviši vrh Jadovnika, Katunić – i nazad.

Geometrijski rečeno, ako visinski profil većine ultramaratona izgleda kao sinusoida, profil Jadovničkog ultramaratona više deluje kao parabola.

Iskazano suvim brojkama: sa 450 na 1734 metra nadmorske visine za tridesetak kilometara, i nazad, sa ukupnim usponom od preko 2600 metara. Možda deluje mnogo, ali u poređenju sa drugim stazama slične dužine i nije tako strašno.